Odakle potiče vino i ko ga je izmislio? To pitanje se stalno nameće kao nerešeno, a kada uzmemo u obzir brojne mitove i legende, možda je vino oduvek postojalo?

Istorijat vina

Naučnici su starost fosilizovanih semenki grožđa procenili na 66 miliona godina i istoričari veruju da vino kao takvo nije izmišljeno već je otkriveno. A prema njihovoj priči još su ga drevni narodi proizveli, tako što im se grožđe spontano fermentisalo. Jedna od najstarijih vinarija iz perioda pre  osam milenijuma potiče iz Gruzije kada su pronađeni artefakti, odnosno grnčarija ukrašena voćem u Tbilsiju. Analizom polena pokazalo se da je reč o uzgoju grožđa. Tragovima vina dolazimo i do neolitskog doba, pronađene tegle za vino sa presom za vino u Iranu. Čak 5000 godina pre naše ere otvaramo davno zaboravljene podrume, otvaramo riznicu znanja, odakle kreće ljubav prema vinogradarstvu i proizvodnji vina koja se i dan danas prenosi sa kolena na koleno.

Širom sveta, ali najpre Evrope, koja važi za prestonicu najboljeg vina, utrkuju se čije je vino najboljeg ukusa. Dok su Feničani širili svoje znanje Grcima i Italijanima, za reputaciju odličnog francuskog vina zaslužni su hrišćanski monasi i njihovi pedantni zapisi o sortama grožđa, teroaru, metodama uzgoja, meteorološkim prilikama i veštini pravljenja vina.

Mitovi i legende

Jedan od mitova koji se vezuju za vina, jeste da su krstaški ratnici navikli na ukus šardonea u Maloj Aziji, odakle su ga doneli  u Francusku. Takođe postoji mit da je vino širaz iz Irana, samo zato što u Iranu postoji istoimeni grad, ali i mit da je pino griđo originalno iz Mađarske. Zapravo sve sorte grožđa potiču iz Francuske. A jedna od najpopularnijih legendi vezanih za vino je naravno vezana za Grčkog boga vina Dionisa. Po priči, on je izmislio vino dok je živeo na drevnoj planini Nizi okružen nimfama. Osim ove legende postoji i legenda o rimskom bogu Bahusu koji je verovatno jedan od najzaslužnijih za širenje vinske kulture. Prema legendi, on je bio na važnom putu gde je primetio čudnu biljku koja raste iz zemlje. Nakon što je biljku stavio prvo u ptičju, zatim lavlju i na kraju kada je stavio u magareću kost zabio je u svoje dvorište iz kojeg je posle nekog vremena nikla prva loza. Osim loze nikla je i Bahusova mudrost, odnosno metafora kojim opisuje vino i njegovo dejstvo – „Ako čovek pije umereno biće srećan i pevaće kao ptica. Ako ljudi više piju pretvoriće se u lavove i krenuti da traže nevolje. Ali kada ljudi popiju previše, postanu magarci, radeći svakakve gluposti.“

Kao zdravlje voćna vina

A u vinu možete uživati i u našim krajevima koji su itekako poznati po prepoznatljivim ukusima.U prelepoj prirodi, ispod planine Kopaonik, gajene su najbolje sorte voća za Kao zdravlje voćna vina. U pitanju su vina od maline, višnje, kupine, jagode, aronije i borovnice. Ove voćke rasle su na idealnoj klimi i u potpuno prirodnim uslovima. Što ćete i osetititi prvim gutljajem. Slast, svežinu i zdravlje. Kao zdravlje voćna vina možeti piti kao aperitiv ili desert, a slažu se i uz plodove mora, rečnu ribu, piletinu, pečenje i određene vrste mesnih salata. Za vas smo spremili vina od maline, kupine, borovnice, višnje, jagode i aronije.

Uživajte kao Bog, uživajte u Kao zdravlje voćnim vinima.